Od kraja 2024. godine, otkako vodim obuku za izradu sajtova, pažljivo dokumentujem sva pitanja polaznika. Svaki put kada se isto pitanje ponovi dva puta, pripremam bonus materijal za sve polaznike, jer je to siguran pokazatelj da isti problem koči i druge, ali iz nekog razloga još uvek nisu zatražili pomoć. Međutim, neizrečeni strahovi ljudima često stvore toliku nelagodu da zbog njih na neko vreme, ili čak potpuno, odustanu od rada.
Pitanje koje mi je tokom ove dve godine najviše puta postavljeno odnosi se na najčešće tehničke probleme u izradi sajtova, a neki od polaznika su ga formulisali ovako:
1. Najčešći tehnički problemi pri izradi sajta (i kako ih izbeći u startu)?
2. Da li je moguće unapred predvideti sve tehničke probleme na projektu?
3. Koji su najčešći tehnički problemi pri izradi sajta i kako ih rešavaš?
…
Pre tehničkog odgovora, mnogo je važnije da mapiramo zbog čega i s kog mesta ova pitanja dolaze.
Jednom kada krenu sa kvalitetnom obukom, polaznici kroz učenje otvaraju haubu i postaju svesni koliko tu ima mehanizama, varijabli i stvari koje zahtevaju pažnju. Takva briga zapravo je nuspojava pravog znanja, zbog kog gube naivni mir početnika jer počinju da razumeju arhitekturu sistema.
A ta svesnost dovodi ih na mesto straha od gubitka kontrole nad nečim u čemu još uvek nisu dovoljno komforni.
Iako je ovaj strah početnički neprijatelj broj 1, ovakva pitanja zapravo su pozitivan signal jer ukazuju na savesnost i odgovornost ljudi koji ih postavljaju.
Međutim, oni koji taj strah ne osveste na vreme, počnu da odlažu akcije koje donose rezultate kroz masku “produktivnog” učenja i usavršavanja. Tada, umesto da se fokusiraju na potragu za novim angažmanom – što je nakon završene obuke jedina stvar koja je suštinski važna – kreću da kupuju alate i uče nove veštine koje im u tom trenutku uopšte nisu potrebne. Sve iz potrebe da umire osećaj neadekvatnosti.
“Loša” vest ovde je da ne postoji način da bilo ko izađe na tržište bez osećaja neadekvatnosti. Dobra vest je da sam ga i ja imala punih deset godina bavljenja ovim poslom.
Još jedna dobra vest je da ovakva decenija ne dolazi u paketu sa odlukom da naučiš da praviš sajtove – jer ja nisam od početka imala znanje koje imaju ljudi koji danas završe moju obuku.
Vratimo se sada na pitanje s početka – kako se zaštititi od tehničkih problema?
Ovde mi je važno da dekonstruišem iracionalan strah da je u našem poslu uopšte moguć scenario apsolutne katastrofe – gde sve preko noći odlazi u nepovrat, klijent bankrotira, a mi smo krivi.
Najčešće greške u našem poslu ne dovode do očigledne katastrofe, već do nevidljivog “krvarenja” biznisa naših klijenata. Te greške se ne predviđaju, već sprečavaju kvalitetnom edukacijom, usvajanjem osnova i postavljanjem stabilne arhitekture.
Dakle, ne postoji “spisak tehničkih problema” koje u radu treba da očekuješ, već postoji način izrade i pristup poslu koji eliminiše mogućnost da do problema uopšte dođe.
Sve druge tehničke nepredviđenosti, izazvane trećim licima, rešavaju se relativno jednostavno kroz bekapove i podršku pouzdanog hosting provajdera.